Briga o mentalnom zdravlju kao prioritet.

Briga o sebi može predstavljati različite stvari za svakoga od nas tokom različitih perioda života. Može biti povezana sa različitim oblastima, kao što su fizička, mentalna, socijalna, emocionalna, finansijska ili duhovna. Kao što se brinemo o svom fizičkom zdravlju, hiijeni, ishrani i snu, tako treba da se brinemo i o svom mentalnom zdravlju. Važno je da svako preuzme odgovornost za svoje mentalno zdravlje i svoju dobrobit i blagostanje stavi na prvo mesto.

Značaja mentalnog zdravlja svi se podsetimo 10.oktobra kada se i obeležava međunarodni Dan mentalnog zdravlja. Briga o mentalnom zdravlju značajan je deo brige o sebi, o svom celokupnom zdravlju i kvalitetu života. Briga o mentalnom zdravlju obuhvata želju za sopstveni rast i razvoj, unapređenje i bolje funkcionisanje, emocionalno opismenjavanje, formiranje kvalitetnijih odnosa, razvoj autentičnosti, kreativnosti i spontanosti. Tako da je bitno da budemo svesniji svojih misli, osećanja i ponašanja tokom čitave godine, a ne samo na Dan mentalnog zdravlja.

Zašto je briga o sebi važna za mentalno zdravlje?

• Briga o sebi dovodi do smanjenja stresa. - stres je sastavni deo života, ali dugotrajni stres posebno može biti štetan za mentalno i fizičko zdravlje. Tako da aktivnosti koje nam prijaju i koje volimo, poput vežbanja, šetnje, meditacije, vežbi disanja, provođenja vremena sa voljenima na prirodan način mogu nam popraviti raspoloženje i poboljšati koncentraciju. To nam može pomoći da održimo balans između svakodnevnih obaveza, posla, porodice i osećaja zadovoljstva.
• Briga o sebi dovodi do razvoja samopouzdanja. - Briga o sebi može nam pomoći da se osećamo bolje u vezi sa sobom i da povećamo samopouzdanje. Brigom o sebi, mi sebi šaljemo poruku da smo vredni pažnje, ljubavi i poštovanja i da to i zaslužujemo.
• Briga o sebi dovodi do veće produktivnosti. - Briga o sebi, svom mentalnom i emocionalnom zdravlju, svakodnevno nam može pomoći da izađemo na kraj sa raznim zadacima koje život postavlja pred nas. To može dovesti do povećanja produktivnosti i do većeg zadovoljstva i osećaja postignuća.
• Briga o sebi poboljšava naše odnose sa drugima. - Kvalitetni odnosi važni su za dobro mentalno zdravlje. A kada smo zadovoljni sobom i emocionalno stabilni, imaćemo više razumevanja, empatije i strpljenja za druge što može da utiče na izgradnju i poboljšanje naših međuljudskih veza i odnosa (u porodici, na poslu, sa partnerom, prijateljima...).
• Briga o sebi znači tražiti pomoć. - Život je nepredvidiv, pun uspona i padova. A kada brinemo o svom mentalnom zdravlju, možemo pomoći sami sebi da se oporavimo od neuspeha, da budemo svesniji prava na grešku, drugu šansu, ali i da shvatimo da ne moramo sve sami. Ukoliko osetimo da nam je potrebna pomoć u prevazilaženju problema, razgovor sa psihoterapeutom može biti koristan. Psihoterapeut ili neko od stručnjaka za mentalno zdravlje može nam pružiti podršku, razumevanje i možemo zajedno razviti strategije za suočavanje sa izazovima sa kojima se susrećemo i ne možemo sami da ih rešimo.

Neke od predrasuda o mentalnom zdravlju

• “Fizičko i mentalno zdravlje su odvojene stvari.” - Mentalno i fizičko zdravlje u velikoj meri su povezani i ne treba ih posmatrati odvojeno jer utiču jedno na drugo.
• “Sve je to u glavi.” - Problemi sa mentalnim zdravljem često za uzrok imaju neke od spoljašnjih poteškoća nastalih iz raznih životnih događaja kao što mogu biti gubitak bliske osobe, razvod, bolest ili neki veći socio-ekonomski razlog poput siromaštva ili beskućništva što značajno može da utiče na svaki aspekt života, uključujući i fizičko zdravlje, međuljuske odnose i posao.
• “Slabići imaju probleme sa mentalnim zdravljem.” - Problemi sa mentalnim zdravljem nisu nešto čega treba da se stidimo i nisu znak slabosti. Ranjivost i sposobnost da se traži pomoć nisu slabost već najbolji način na koji možemo pomoći sebi. Problemi mentalnog zdravlja čest su način kako se osoba suočava i daje smisao nekim svojim bolnim životnim iskustvima među kojima su tugovanje, žalovanje i trauma. Osobe sa problemima mentalnog zdravlja uz odgovarajuću pomoć oporavljaju se od problema. Sam oporavak nije brz jer predstavlja nastavak života, upoznavanje ovih iskustava uz uspostavljanje kontrole nad sopstvanim životom.
• “Meni se to neće nikada dogoditi.” - Ljudi su često mišljenja kako su problemi sa mentalnim zdravljem nešto što je od nas daleko, da se dešava drugima i da sve mi možemo i umemo sami. A zapravo problemi sa mentalnim zdravljem veoma su česti i poslednjih godina njihov broj je u porastu.
• “Lekovi samo pomažu.” - Osobama sa problemima mentalnog zdravlja lekovi mogu pomoći, ali lekovi nisu i na lekove ne treba da gledamo kao jedino moguće rešenje. Nasuprot tome, bolje rešenje daje ili sama psihoterapija ili kombinacija lekova i psihoterapije, kao vida podrške koju treba da svi da promovišemo i podržimo. U rešavanju problema može nam pomoći individualna, partnerska, porodična psihoterapija ili grupe podrške u borbi sa problemima mentalnog zdravlja.

Kako da unapredimo svoje mentalno zdravlje?

Briga o mentalnom zdravlju treba da bude tema o kojoj se otvoreno razgovara , kako bi se smanjile predrasude vezane za mentalno zdravlje. Kada se briga o mentalnom zdravlju uključi kao osnovna briga o sebi, to može pomoći u stvaranju zdravijeg, srećnijeg i uspešnijeg života.

Ono što svako od nas može da uradi da bi unapredio svoje mentalno zdravlje je da identifikujemo znake upozorenja jer prepoznavanje simptoma je prvi korak u rešavanju problema. Možemo zdravije da se hranimo, da dovoljno spavamo i odmaramo se, da negujemo dobre odnose i povežemo se sa drugima jer biti deo grupe i deliti zajednička interesovanja pruža osećaj pripadnosti. Svako je jedinstven, a time što znamo ko smo i šta nas čini srećnim, možemo biti ponosni na sebe. Svima je potrebna podrška s vremena na vreme. Razgovor sa članom porodice, prijateljem, ili osobom od poverenja može nam doneti veliko olakšanje. Bitno je da znamo da nismo sami. Traženje pomoći nije pokazatelj slabosti, već odraz snage i brige za sebe, svoje zdravlje. Jer sam rad na sebi predstavlja vraćanje sebi, svojim vrednostima, postizanju mira i celovitosti.

Aleksandra Bajić