Briga o sebi ne znači sebičnost.
U očuvanju zdravlja bitni su svi oni izbori koje činimo sami za sebe. Bitno je razumeti da je briga o zdravlju, fizičkom i mentalnom, o svojim osećanjima, mislima, ponašanju način na koji održavamo mentalnu higijenu, kao što vodimo računa i o higijeni tela.
Briga o sebi nije nešto na šta treba da mislimo i čega ćemo da se setimo samo na odmoru ili kad imamo slobodan dan. To nije i ne treba da bude sredstvo kojim ćemo da popravimo raspoloženje ukoliko smo neraspoloženi ili nam je loše. Mi sami možemo svaki dan učiniti neku i malu stvar za sebe koja će značiti očuvanju našeg zdravlja. To može biti malo vremena za sebe, razmišljanje o sebi, vreme za razonodu, smeh, prepoznavanje šta nam izaziva stres i razmišljanje kako i šta sa njim, ali i traženje pomoći kada se sami ne možemo izboriti sa problemima.
Zašto to i nije baš tako lako?
Brinuti o sebi nije lako. Posebno, ako se setimo da je svako od nas u određenoj meri učen da zanemari sebe i svoje potrebe, obično zbog sredine ili potreba drugih. Učeni smo da svoje potrebe zanemarimo i potisnemo zbog pristojnosti, prihvatanja u društvu, prihvatanja od drugih ili zbog postizanja nekih ciljeva.
Briga o sebi i kako staviti sebe na prvo mesto sebi je veština koja se uči. Ukoliko se ta veština ne koristi ona se gubi. A setimo se svega toga kad se nešto desi, obično neki zdravstveni problem. Tako da treba posvetiti pažnju i prepoznavanju simptoma, kako vidljivih, tako i skrivenih koji se obično javljaju u vidu brojnih telesnih smetnji koje nemaju jasan uzrok - hronične glavobolje, bolovi u leđima, želucu, lupanje srca, problemi sa stomakom, varenjem, reproduktivnim organima, disanjem... Ovi i razni drugi problemi često su samo dobro zamaskirana reakcija na stres, a mogu biti i skrivena anksioznost ili depresija.
Kako izgleda briga o sebi?
Brinuti o sebi nije lako jer zahteva svakodnevnu pažnju, posvećenost, svesnost i menjanje navika. A svaka promena zahteva vreme. Za početak možemo razmisliti o tome: “Šta mi je potrebno?” “Šta osećam?” “Da li u telu nešto osećam?” “O čemu razmišljam?” “Ili šta želim da uradim za sebe, a nisam?”
Nije lako prepoznati i prihvatiti svoje teškoće, posebno, ako imamo osećaj da nas to preplavljuje, da ne znamo kako, šta, gde, da ne možemo sami. Za početak, znači i biti iskren prema sebi. Jer u redu je da je teško, da ne vidimo izlaz, da smo razočarani, zabrinuti, ljuti... Ali bitno je da znamo da nismo sami.
Za očuvanje celokupnog zdravlja, značajno je razviti zdravije životne navike, možda zdraviju ishranu, fizićku aktivnost, kao i kvalitetnije odnose (u porodici, sa prijateljima, partnerom, na poslu...). Zato je dobro da učimo da bolje razumemo i sebe i druge, da bolje komuniciramo sa drugima jer na taj način gradićemo i bolje odnose.
Nikada nije kasno da počnemo da brinemo o sebi i počnemo da vodimo računa o najbitnijoj osobi u našem životu, a to smo mi sami. To nije sebično, to nam je potrebno.
Aleksandra Bajić
